Teškoće prilikom dojenja

                 Tokom dojenja, naročito u najdelikatnijim početnim fazama, mogu da nastanu različite prepreke,  kod mame ili deteta, medicinske, psihološke ili socijalne prirode, koji mogu da otežaju ili spreče nastavak dojenja. Skoro sve od ovih prepreka mogu da se prevaziđu, naročito ako majka želi da doji i ima fizičku i psihološku  pomoć partnera, bliskih ljudi ili stručnog  osoblja. Mogu biti korisni i praktični specijalni proizvodi koji se mogu naći na tržištu tako da olakšaju dojenje ili barem omoguće hranjenje izmlaženjim majčinim mlekom.
U drugim slučajevima, po savetu pedijatra, neophodno je preći sa isključivog dojenja na kombinovano hranjenje, ili ponekad potpuno na adaptiranu formulu.

PREPREKE KOD NOVOROĐENČETA

Nedovoljna proizvodnja mleka

Do sada smo govorili o čudesnom mehanizmu stvaranja mleka, po principu „ponude i potražnje“, veoma zavisnom od „potražnje“. Samim tim  na stvaranje i količinu  mleka utiče: zakasneli prvi podoj, razdvajanje majke i bebe, smanjen apetit zbog dohrane, retko stavljanje na dojku, prerano izbačen noćni podoj, kratak podoj, cucla ili laža. Kod prevazilaženja ove prepreke samo je važno ići u susret potrebama bebe i mleka će biti dovoljno ne za jednu bebu, nego za dve kako je priroda i udesila.

Dete odbija dojku

Teškoće oko stavljanje bebe na grudi mame ne znače neophodno da beba odbija dojku. U pitanju je prisustvo nekog problema koji treba da se prepozna, suoči sa njim i prevaziđe. Češće je reč o preprekama koje se javljaju tokom podoja, na primer, dete je u nezgodnom položaju, ili ima teškoća da sisa pravilno jer mu je zapušen nosić, ili je mlaz mleka isuviše obilan i brz. Prepreka može biti i ako iz nekog razloga ne može da zadrži dojku, ili odbija jednu dojku. Kad je čekanje između jednog i drugog podoja isuviše dugo, može da se desi da dete previše ogladni, plače i ne uspeva da pravilno uhvati dojku.

Ako se odbijanje nastavi tokom mnogih narednih podoja, majka može da izmlaza svoje mleko na svaka 3 sata, onoliko puta koliko bebi treba obroka. Izmlazanje je najbolje pomoću pumpice (jer se tako čuva čistoća mleka) i daje ga da detetu na neki drugi prihvatljiv način (npr. kašičicom ili čašom ili pak na flašicu) strpljivo pokušavajući u međuvremenu da reši problem. Tih dana mama će morati na poseban način da zadovoljava potrebu deteta za kontaktom majka-dete i važno je da i ona sama ima praktičnu i emotivnu podršku i pomoć dok se ponovo ne uspostavi normalan tok dojenja.

Dojenje prevremeno rođenog deteta

Kod prevremeno rođenog deteta, naročito ako je rođeno pre 32. nedelje trudnoće, koordinacija funkcija sisanja, gutanja i disanja, u smislu sposobnosti samostalnog hranjenja, nije još uvek dovoljno razvijena. Ta novorođenčad se zato hrane putem nazogastrične sonde sve dok ne dostignu dovoljnu zrelost za samostalno hranjenje.
Kao postepen prelaz ka samostalnom hranjenju na maminim grudima,  ovoj deci može da se pomogne da razviju ili poboljšaju svoju sposobnost sisanja i gutanja uz pomoć veštačke bradavice.